Мајлинда Келменд

Једном давно, у прелепом граду Пећи, била је једна мала девојчица по имену Мајлинда која није сањала да буде славна, већ да буде велика. Мајлинда је одрастала у веома тешком периоду. Косовски рат је уздрмао њену земљу, и све око ње деловало је несигурно. Али Мајлинда је имала нешто јаче од страха: наду.

Њена породица је увек била страствена према спорту. Отац јој је био професионални фудбалер, а мајка је тренирала карате. Обоје су у својој ћерки видели нешто моћно. Чак и као мала девојчица, Мајлинда је била храбра. Имала је тиху самоувереност у очима и одлучност која није могла бити сломљена.

Једног дана, Мајлинда је први пут стајала на џудо простирци. Била је само мала девојчица, али оног тренутка када је почела да се бори, нешто се променило. Осетила се моћном. Осетила се живом. Није само волела спорт. Осетила се као код куће на простирци. Тамо је научила шта је снага, не само физичка снага, већ она која живи у срцу. Тамо је почела да верује да може постати нешто више.

Вежбала је дан за даном, са својим тренером Дритоном Куком, који је у њу веровао више од свега. Чак и када је имала само 15 година, Мајлинда се већ борила против одраслих и побеђивала. Борила се у земљама широм света: у Француској, Мароку, Јапану и Бразилу. Тренинзи су јој били кроз повреде, бол и умор. Али није одустајала, не само због себе, већ због Косова.

Године 2012, Џудо федерација Косова је званично прихваћена у Међународну џудо федерацију. По први пут, свет је почео да признаје косовске спортисте. Потом, 2014. године, Олимпијски комитет Косова је такође званично признат. То је значило да Косово коначно може да се такмичи на Олимпијским играма. Када је Мајлинда изабрана да носи заставу Косова на Олимпијади 2016. у Рију де Жанеиру, стала је поносно. Знала је колико је њена земља далеко стигла. А када је тог лета стајала на простирци, борила се свом снагом. Није само победила. Написала је историју.

Мајлинда Келменди постала је прва особа која је освојила олимпијско злато за Косово. Стојала је на победничком постољу, слушајући националну химну своје земље како се први пут свира на Олимпијским играма. Људи широм света су тог дана видели нову слику Косова, слику пуне поноса, снаге и наде.

„Хтела сам да покажем свету да Косово има добре спортисте,“ рекла је. „Косово ми је важно. Није само мала земља са ратном прошлошћу. Хтела сам да покажем добру страну, страну где млади људи баве спортом, где успевају и где су креативни.“

Иако јој је тело често болело, а ум био пун притисака, настављала је да иде напред. Њен менталитет је био јак. Веровала је у напоран рад, дисциплину и да никада не одустаје. Сада је Мајлинда тренерка. Ради са младим спортистима, посебно девојчицама, помажући им да постану самоуверене у своју снагу.

Учила их је да то што су из мале земље не значи да имају мале снове. Учила их је да се златне медаље освајају најпре у срцу, пре него што се носе око врата. Учила их је да девојке из Косова могу постићи све.

Према Ниве Клементс