Беса Луси

У срцу Приштине, главног града Косова, расла је девојчица чије име значи „вера“ — Беса. И верна свом имену, дубоко је веровала у истину, правду и моћ прича.

Као млада девојчица, Беса је волела да поставља питања. Не само обична питања, већ она која су људе застављала да стану и размисле. Била је радознала према свету, према животима људи, према стварима које су се други бојали да гласно изговоре. Читала је књиге, пажљиво слушала и увек је хтела да разуме више.

Растући у новој независној земљи, Беса је видела колико је важно да се чују гласови — нарочито гласови жена, младих и оних који су често ћутали. Није хтела само да посматра. Желела је да направи промену.

Беса је студирала новинарство, не зато што је хтела да постане позната, већ зато што је желела да исприча приче које су битне. Веровала је да писање може бити облик активизма. Да речи, када се користе с храброшћу, могу изазвати власт и инспирисати људе да мисле другачије.

И тако је створила нешто храбро.

Године 2013, Беса је постала оснивачка уредница новог часописа на Косову под именом „Kosovo 2.0.“ Није био као други часописи. Није се плашио да говори о стварима које су људи тихо помињали иза затворених врата, као што су пол, идентитет, правда, љубав и неједнакост. Био је простор за отворене умове, храбре идеје и праве разговоре.

У време када је Косово још увек тражило свој глас, Беса је помогла у стварању платформе која је охрабривала друге да користе свој. Дала је простор причама жена, ЛГБТК+ особа, мањина, уметника, побуњеника и мислилаца — људи чији су гласови често били ућуткани.

Али храброст није увек лака.

Када је Kosovo 2.0 објавио број посвећен сексуалности, канцеларија часописа била је мета напада. Догађаји су били претње. Неки су хтели да је ућуткају. Али Беса је остала јака. Знала је да чинити оно што је исправно понекад носи ризик. Рекла је: „Слобода говора и људска права нису предмет дискусије.“ И мислила је то озбиљно.

Наставила је.

Под њеним вођством, часопис је постао једна од најцењенијих платформи у региону. Освајао је награде и признања, не само за леп дизајн и писање, већ и за храброст.

Беса је показала да новинарство може бити моћно без викања. Да права промена може доћи кроз слушање. Да су идеје јаче од насиља. И да бити жена у медијима не значи бити тиха или покорна, већ бити паметна, јака и без страха.

Данас, Беса наставља да пише, говори и ствара. Ментор је другима. Верује у младе и у њихову способност да обликују будућност. Верује у Косово, не само као земљу, већ као земљу креативности, могућности и отпорности.

Од Ниве Клементс